КРЕЋЕ ЛИ СЕ КОНВОЈ ИЗА ЛЕДОЛОМЦА?

Улога Новог синдиката Клиничког центра Србије у борби за права запослених у здравству… И однос других према овој борби…

Да, када ово што зовемо живот, пука егзистенција, сурова реалност наше свакодневице, мука, јад и невоља, неправда и сила саставе сву силину свог чемера и безнађа, онда нам се животи претворе у ледена поља, каква се стварају на северним морима и океанима.

У леденом пољу социјалне беде, безнађа, неправде, тираније на радном месту, очаја, апатије, сиромаштва наших породица, тужних живота наше деце, злостављања и оргијања силника из руководстава установа – дакле у таквом леденом пољу општег и личног пропадања већ деценијама раде и живе запослени у здравству Србије. У леденом пољу смо заглављени, насукани на лед, укљештени, па ако нема некога да разбије лед беде, очаја и безнађа, наша пропаст је неизбежна. Тако је то у здравству Србије данас.

Нећу претерати ако констатујем да је Нови синдикат Клиничког центра Србије преузео на себе претешку, ризичну и незахвалну улогу – да у времену потпуног безнађа, апатије, корупције, саможивости, јада и чемера у здравству ове земље буде ЛЕДОЛОМАЦ. Да покушају да разбију лед наше беде и неслободе, страха и зебње, неслоге и апатије, зависти и лоших намера, катастрофалних, заправо апокалиптичних потеза које држава повлачи у односу на урушену здравствену делатност.

И тај ЛЕДОЛОМАЦ, Нови синдикат Клиничког центра Србије, је покушао да уради оно што је дужност ледоломца: да разбије лед, да ослободи поморски пут и да омогући конвоју других бродова (синдиката, синдикалних организација Новог синдиката здравства, било којих синдикалних организација, запосленима у здравству без обзира на било какву – па и без обзира на синдикалну припадност или неприпадање…) дакле да својом борбом против леда сиромаштва, понижења, силе и неправде омогући другима да формирају конвој и да га заједно доведу до успеха и победе.

Отуда је Нови синдикат КЦС толико пута штрајковао, протествовао, организовао перформансе, конференције за медије, тужио “белу мафију“ судовима и тужилаштвима, достављао органима ове кукавне државе материјалне доказе, захтевао интервенције надлежних и ПОЗИВАО, ПОЗИВАО, ПОЗИВАО… све колеге запослене у здравству да следе пример ЛЕДОЛОМЦА, да разбијемо ледено поље наше беде и неслободе, понижења и злостављања, безакоња и силништва… Да урадимо то СВИ ми заједно, ЗАПОСЛЕНИ У ЗДРАВСТВУ СРБИЈЕ!

Ах… Колеге из Новог синдиката Клиничког центра Србије су се у тој борби толико замерили олигархијама и камарилама силних и свемоћних битанги да су буквално физички, безбедносно, егзистенцијално угрожени. И то су прихватили, што није лако, јер бити искрени синдикалиста значи бити свесан ризика свога ангажовања.

Међутим, здравство Србије није кренуло за ЛЕДОЛОМЦЕМ, кроз ону трасу коју је он својим прамцем развалио кроз лед. Није формиран конвој, осим ретких изузетака нико се није придружио, да прођемо кроз невољу заједно, да досегнемо циљ, да ПОБЕДИМО. Чак су и неке подршке су биле више парадне, више камелеонски покушаји да се – кабојаги – “наступи заједно“, част само дивним изузецима којих има.

ЛЕДОЛОМАЦ – Нови синдикат КЦС – ће остати сам, и ледено поље ће га на крају заробити и заковати заувек. Јер, није било конвоја да га следи…

Ове редове пишем јер су ми колеге из Новог синдиката КЦС показали гомилу “мејлова“ и “постова“ колегиница и колега из десетина здравствених установа из целе Србије, да “треба одмах штрајковати у целој Србији“, “направити генерални штрајк целог здравства“, “да се не сме ограничити само на Клинички центар“, “да треба проширити акцију одмах“, “ма шта се чека?“… Лако је за тастатуром рачунара. Зашто не пођемо путем којим иду колеге из Клиничког центра? Зашто не организујемо акције у својим срединама и установама? Зашто пуштамо једну установу да се бори за све нас? Зашто су такве активности организоване још само у КБЦ “Звездара“, ХМП Нови Сад, ДЗ и ЗЗЈЗ Врање ? Где су сви остали ? Где је солидарност и колегијалност. Мука је заједничка, морале би и акције да буду!

ЛЕДОЛОМАЦ, Нови синдикат КЦС, крваво бије своје битке, покушавајући да прокрчи пут другима… И ПОЗИВА, УПОРНО ! Нови синдикат здравства Србије се трудио да ове позиве чујемо сви.

ЗАМОЛИО БИХ ВАС ЗА ИСКРЕНЕ КОМЕНТАРЕ: ЗАШТО – ПОСЛЕ ТОЛИКО ПОКУШАЈА – ГОТОВО НИКО НЕМА ХРАБРОСТИ ДА КРЕНЕ ЗА НАШИМ КОЛЕГАМА ИЗ НОВОГ СИНДИКАТА КЦС? Ово је важно, будимо искрени, немам разлога да сумњам у искреност својих поштованих колега и сабораца, свих НАС, здравствених радника Србије.

ОВО ЈЕ ЗА СВЕ НАС…

Живорад Мркић,
председник Новог синдиката здравства Србије

Уколико вам се свидео чланак поделите са пријатељима

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>